Dobre i loše masti

Značaj masti nije samo u tome što predstavljaju energetski koncentrat već i u tome što su nosioci vitamina A, D, E i K kao i esecijalnih nezasićenih viših masnih kiselina – linolne i arahidonske.

Nedostatak ovih nezasićenih masnih kiselina dovodi do zastoja u rastu i do promena na koži i sluzno kožnim prelazima.

Masti su neophodne za sintezu triglicerida, fosfolipida i holesterola. Neophodne su za održavanje funkcije lojnih i mlečnih žlezda. Čine 2% gradivnog dela svake ćelije.

Masti životinjskog porekla su čvrste i zovu se prave masti. Jedina tečna mast životinjskog porekla je riblje ulje.

Biljne masti dobijaju se presovanjem biljnih plodova ( maslina), klica žita, semena suncokreta, lana, bundeve i drugih.

Biološka vrednost masti zavisi od tačke topljenja i sadržaja vitamina rastvorljivih u mastima i polizasićenih masnih kiselina. Ukoliko je tačka topljenja niža utoliko je iskoristljivost veća. Zbog toga se ulje bolje iskoriščava nego loj.

Masti treba da obezbede 20-30% kalorija celokupnog dnevnog obroka.

Izbegavajte masna mesa ( svinjsko, pačije ) i masne prerađevine.

Izbegavajte punomasne sireve ( feta, ovčiji, kačkavalj) i kajmak.

Koristite hladno ćeđena ulja za salate

Meso kuvajte, pecite u rerni, na roštilju ili na teflonu.

Izbegavajte iznutrice, mozak, jetru, bubrege.

Za pripremu hrane uzimati kokosovo ulje ili GI puter (prečišćen puter) a za salatu maslinovo i laneno ulje.

Naučite da pronalazite skrivene masti u hrani (konzervisane namirnice). Izbegavajte hranu koja ima 3g masti na 100g namirnica.

Uživajte u životu 

Maja